Виндовс или Линукс дистре – постоји ли ултимативни избор?

Већ дуго времена користим и Линукс (енгл. Linux), односно његове дистрибуције, и Виндовс (енгл. Windows) те на питања разних људи који систем им препоручујем никада нисам имао генеричан одговор већ бих улазио у намену коришћења.

За старије рачунаре углавном сам предлагао Линукс дистрибуције које су мање захтевне од Виндовса, а опет са лакоћом изгуравају устаљене навике класичних интернет корисника – друштвене мреже, филомве/серије, флеш игре и слично.

Особама који се у великој мери ослањају на канцеларијске пакете сам истицао предности Виндовса због Мајкрософтовог офиса (енгл. Microsoft Office), али и повремено бојажљиво предлагао транзицију на Линукс-базиране оперативне системе хвалећи алтернативе попут ВПС Офиса (енгл. WPS Office), ЛибреОфис (енгл. LibreOffice) и мени најдражег Гугл (енгл. Google) решења у облаку.

Програмерима сам готово у секунди, ни размишљајући, предлагао прелазак на Линукс, више због искуства него због самог Линукса. Сматрам да се свако из моје струке треба упознати са најпознатијим кернелом отвореног кода и системима заснованим на њему. Верујем да нема програмера који током каријере није користио технологије засновне на Линуксу, или је њихов број занемарљив. У овоме иде и прилог заказане Линукс конференције наредног марта у органзацији, ни мање ни више но, Мајкрософта (енгл. Microsoft).

Ја лично користим и Линукс и Виндовс те сматрам да је то тренутно и најбоље решење. Линукс користим због радозналости, заједнице, интуитивности, алтернативе, док Виндовс користим из навике и због пословних потреба. Наравно, одиграм у месеци и по коју игрицу, које у већем броју нису доступне на Линуксовим дистрама. Коришћењем система из два потпуно различита света, једног, који представља слободу и производ заједнице, и другог, кога карактерише капиталистички, али и продуктивни, дух, успео сам сагледати софтвер са дисјунктивних гледишта, научивши тако мноштво о њему. Верујем да бих мање научио користећи само један од два поменута оперативна система.

На Виндовсу сам почео учити своје прве ИТ кораке, где сам постао и мало размажен. Навикао сам да све ради у већини ситуација и да је највећи проблем ажурирање система те да је дугме за ажурирање најгори пријатељ човечанства.

Са друге стране уз Линукс решања на рачунару постао сам прилагодљив, веома лако сам налазио алтернативе што ми је отворило неке сасвим нове видике. Научио сам да увек постоји више начина, ако сам довољно креативан. Проблеме сам престао решавати реинсталацијом система, већ сам (неретко уз помоћ заједнице путем форума) отварао неграфичко окружење (tty интерфејс) и упуштао се у откривање узрока и проналажење решења, некада успешно, некада неуспешно.

Ипак, мој авантуристички дух током коришћења Убунтуа ме често коштао продуктивности. Неброј пута сам хватао себе како „поправљам“ непокварено и твикујем ситнице на које никада више нећу обратити пажњу. Али то је и чар и највеће проклетство слободе избора.

Да закључим, ако мене питате, ултимативни избор не постоји.