Моја прича

Здраво свете, ја сам Коста Купрешак.

Мој пут ка професији програмера је био занимљив и неизвесан у почетку. Све је почело када сам био први разред основне школе. Сећам се још, као да је данас било, тата се враћа из Бање Луке носећи мој први рачунар – конфигурације која није могла подржати ни Windows XP него веома баговиту 98-ицу, монитора дебљег од сумо рвача, тастатуре која се чује као писаћа машина те оптичког миша чију куглицу смо неретко користили као кликер. Мојој срећи није било краја!

Испочетка време на рачунару сам проводио играјући игрице, углавном из Sega256 колекције. Било је ту још доста Miniclip Flash игрица те мени вероватно и најдражи Chicken Invaders серијал. Последњу игрицу смо играли породично и увек је било напето ко ће бити први на лествици. Хмм, да будем искрено, било је напето док нисам открио да притиском F-тастера се активирају читови.

Праву знатижељу око рачунара сам добио неколико година касније. Био сам пети основне и мој тата је овај пут донео CD, али не било какав. На њему се налазило 106 најбољих програма 2006. године. Тада сам почео да их истражујем и примењујем. Био сам залуђен шта се све може урадити у канцеларијском пакету и GIMP-у, кога и дан данас користим.

Ипак, ни то није имало толиког утицаја на мене као одлука мојих родитеља да уведу интернет. Мислим да сам већ био седми разред и дочекао сам то са великим одушевљењем. Први корак је био – направити Фејсбук профил, јер сва кул деца га имају. Ах, таква су времена била, мада ни данас није нешто боље, само су друге мреже у питању.

Било је чудно имати све на длану, практично уз помоћ Google-а сва питања су била одговорена. А и мој гејминг опус се уздигао на нови ниво – онлајн ниво. Вероватно је то био и кључни тренутак. У Теслићу је тада владала Counter Strike 1.6 грозница, а ја, као и сваки други клинац, био сам заражен. У почетку сам време проводио играјући, али што сам више играо жеља ми је била да будем важнији. Ускоро се то и десило те сам постао админ. Друже, што је то био добар осећај, три дана од добијања админ привилегија се нисам одвајао од раучунара. Али опет – то није било то. Захваљујући амбицији, која ме је стално прогањала, недугом потом сам добио такозваног head админа, односно све могуће привилегије. Међутим, као и пре, ентузијазам је трајао само неко време.

Паралелно са мојим гејминг успехом у школи сам почео радити QBASIC језик, чинећи своје прве програмерске кораке. Мој најпоноснији програм из тог времена је био Квизоломац, верзија Милионера која је написана са десетинама GOTO израза.

Програмирање ми се чинило јако занимљиво, али и играње Counter-а тако да сам одлучио повезати моје две страсти. Не знам како се тачно десило, али исход је био да сам у осмом основне наговорио тату да ми закупи VPS сервер на коме ћу хостовати своје CS сервере. Ово је уједино био и мој први корак са Linux-ом, јер је на серверу био инсталиран Debian. Заправо, испрва је био ту CentOS, кога сам заменио због мањег броја доступних упутстава.

Мислим да сам и успео продати који сервер, углавном наплаћујући тако што су ми купци допуњавали кредит на телефону, јер откуд мени, 14-годишњаку, рачун у банци. Осећао сам се моћно извршавајући комаде помоћу Putty-а, али и уживајући у дивљењу мог комшилука, који ме је доживљавао као новог Гејтса. Кад год би се покварио неки уређај, ја бих био позван и доста пута бих решио проблем, како, ни сам не знам.

У мојој хостинг авантури, која је трајала три месеца, заволео сам Linux, али и кодове па сам самостално почео учити HTML. Није ми лоше ишло, правио сам лепе сајтове за тај период, али за распоред главни елемент ми је била табела.

Већ је девети разред и ја сам постао софтверски незасит. Основе HTML и CSS језика сам већ савладао те ми је било потребно нешто ново, да пробуди онај истраживачки дух у мени. Поред тога био сам љубоморан на другове који су имали инсталиран Windows 7, неподржан на мом новом рачунару. Windows XP више није био опција за мене тако да сам се упустио у интернет експедицију тражећи алтернативу. Читајући на интернету откријем да се Linux дистрибуције могу инсталирати и на рачунарима. Вероватно већ претпостављате мој идући корак.

Био сам јако несигуран у свој наредни потез, схватао сам то као SciFi подвиг јер ипак ЈА инсталирам „ЧИТАВ оперативни систем“. Вероватно је на то имала утицај и околина, јер сам живео на селу, где људи мање-више нису знали ништа о рачунарима. Наредних неколико дана сам одгледао неброј туторијала и прочитао мноштво чланака о инсталацији Linux-а. Појмови попут BIOS-а су ми били потпуно непознати, али читајући научио сам много о њима остављајући све мање изговара да не покушам.

На крају се одлучих за Wubi, Windows-based Ubuntu Installer, који више није подржан. Изабрао сам га јер је он инсталирао читав систем за мене, где је мој једини део био одабир неколико опција попут Ubuntu дистре. Ту није било сумње, само је Lubuntu долазио у обзир, због слабије конфигурације. Још једна важна предност Wubi-ја је била могућност брисања Lubuntu-а из Windows-ове Add/Remove program секције. И тако, први пут у животу, инсталирам Lubuntu 12.04 LTS, то јест Wubi га инсталира за мене.

Моји нису били одушевљени променом, али су је прихватили јер су видели колико то мени значи.

Прошла је вероватно недеља, а мени ђаво није дао мира. Хтео сам да сам инсталирам систем, да сутра могу рећи „Еј, ја сам то урадио“. Сећам се, кажем ја то тати и питам га шта ако нешто покварим, на шта је он рекао „Па шта, зваћемо мајстора“. Бољи одговор тада нисам могао чути.

Још три дана читања и гледања туторијала су била преда мном, таман док ми је друг нарезао ISO слику Lubuntu-а на CD. После овог потеза све даље је историја. Од тада сам пробао преко 50 различитих Linux дистрибуција, односно преко 100 верзија њих. Ни друге системе нисам запоставио па су се на списку нашли и BSD, Minix те ReactOS.

Захваљујући Linux-у заволео сам терминал, али и научио да решавам разне проблеме са којим сам се сусретао. Љубав ка терминалу је даље водила ка страсти према програмирању те сам кроз средњу школу почео самостално да учим JavaScript и PHP, да би ме на крају довела до данашње позиције, програмера у једној од највећих српских ИТ фирми.