Мултитаскинг илити највећа заблуда продуктивног рада

21. век и информациона револуција донели су веома ужурбан начин живота. Уз свеприсутност интернета, односно информација, човекова свакодневница је постала испуњена са мношто додатних активности, али и последица.

Као један од лекова за новонастале изазове, јавио се мултитаскинг, веома популаран и привлачан ”стил живота”. Захваљујући њему отворена је потпуно нова дименизија где радимо далеко више поштујући понекад и нереалне рокове. И сам сам био његова жртва, али успео сам увидети да поред предности, са собом носи и доста мана, које су мом случају биле упечатљивије.

Ефикасност и привидна продуктивност које сам осећао су засениле моје дугорочне циљеве. Жонглирајући међу обавезама, у једном тренутку сам схватио да више тапкам у месту него што напредујем. Иако сам обављао све задатке, мој лични и професионални напредак су стагнирали, јер се нисам посвећивао процесу него циљу.

Монотаскинг, како сам га назвао, је решио неке од основних проблема са којим сам се суретао:

  • лоше одређивање приоритета,
  • губитак квалитета,
  • одлагање,
  • фокус и сл,

али и узео више времена те захтевао бољу посвећеност и дисциплину. Биле су то ствари које сам спреман жртвовати.

Током мултитаскинга сам неретко давао исте приоритете свим задацима, што је заправо једна од кључних грешака. Радећи ово коцкао сам се са роковима, често завршавајући неке обавезе тек толико да буду готове у 5 до 12. Данас се трудим прво добро естимирати моје време, а онда и да у току рада усмерим свој пуни фокус и пажњу без непотребног расипања. Једна од техника која ми је овде помогле је Помодоро.

Монотаскинг ме до сада није изневерио и постао је моја свакодневна рутина за решавање разних изазова. Решења до којих сам долазио су постајала квалитетнија и углавном нису захтевала да се враћам и поправљам потенцијалне пропусте. Битно је и истаћи да са монотаскингом не значи да током дана радим само једну ствар, већ да постоје временски оквири за сваку од обавеза које имам, где ми је фокус само на тој обавези уз акценат на планирању и дисциплини.

Закључак до кога сам дошао јесте да ми је мултитаскинг давао привид у погледу времена и постигнутости. Оно што је изостајало су дугорочна испуњеност после квалитетно одрађеног задатка и новоусвојено знање, као последица недостатка фокуса. Самим тим прелазак на монотаскинг ме је излечио од прегорености, која ми се повремено раније дешавала.

Како год, мултитаскинг није у потпуности црн, апсолутан. Свако од нас га је искусио и то ће се поновити кад-тад. Још доста пута ће нас спасити од силних обавеза, али и учинити нас прилагодљивијим разним непредвиђеним околностима.

Учитавам коментаре...
Успешно си се претплатио/ла на kostakuu
Сјајно! Успешно си регистрован/а.
Грешка! Нисмо те могли пријавити због неисправног линка.
Добро дошао/ла назад!
Грешка! Нисмо те могли пријавити. Молим те покушај поново!
Успешно! Твој налог је активиран, сада имаш приступ свом садржају.
Грешка! Дошло је до грешке код плаћања.
Успешно су ажуриране платне информације.
Десила се грешка приликом ажурирања платних информација!