Основе Python-а: Објектно-оријентисано програмирање

Данашњим чланком почиње нови серијал Основе Python-а. Овај серијал је наставак претходног (Увод у Python свет) те ако га нисте испратили то можете учинити на овом линку.

План ми је да кроз неколико седмица пређем нешто напреднији ниво познавања Python програмског језика:

  • објектно-оријентисано програмирање,
  • атрибути и методе објеката и класа,
  • наслеђивање,
  • специјалне методе класа (редефинисање оператора),
  • рад са фајловима,
  • конекција са базом података.

Шта је објектно-оријентисано програмирање?

Објектно-оријентисано програмирање (ООП) представља парадигму програмирања где организујемо податке користећи објекте и класе. Такорећи, ООП је структуирање података и радњи везивањем за објекте (и класе) описане класама.

Класе

Класе представљају нацрт за своје инстанце, односно објекте. Оне дефинишу које подакте садржи објекат и које радње он може да изврши. Податке везане за објекат називамо атрибутима, док радње методама.

Класе су ту и да нам повећају reusability кода те да сам код логички организују у целине.

Објекти (инстанце класе)

Практично све можемо посматрати као објекат. На пример, ако особу посматрамо као објекат њени подаци ће бити име, презиме, држава и сл. Тако да ћемо ми направити класу која управо садржи те атрибуте:

  • име,
  • презиме,
  • град,
  • држава.

Погледајте видео испод за више детаља и упустава:

Задатак за вежбу: Направите класу студент која садржи следеће атрибуте: име, презиме, број индекса и просечну оцену. Затим креирајте најмање пет студената те прикажите студенте са најмањом и највећом просечном оценом.

Stay Pythonic!